Рјечник појмова

• БИОМАСА – обновљиви извор енергије којег чине бројни производи биљног и животињског свијета
• БРОЈ ИЗМЈЕНЕ ВАЗДУХА – број који показује однос између волумена ваздуха који улази у простор у једном сату и укупног волумена простора

• ВЕНТИЛАЦИЈСКИ ТОПЛОТНИ ГУБИЦИ – настају због продора вањског зрака кроз прозоре и врата
• ВЈЕТРОГЕНЕРАТОР – аутономна производна јединица електричне енергије која се састоји од вјетротурбине и генератора
• ВЈЕТРОТУРБИНА – уређај за производњу електричне енергије из кинетичке енергије вјетра

ГОДИШЊА ПОТРЕБНА ТОПЛОТА ЗА ГРИЈАЊЕ, Qх (кW•х/а) – рачунски одређена количина топлоте коју систем гријања треба током једне године довести у зграду да би се одржавала унутрашња пројектна температура у згради.

• ДАЉИНСКО ГРИЈАЊЕ – топлотна енергија која се преноси дистрибуцијским медијем из средишњег извора (топлане) према потрошачима
• ДИЗАЛИЦЕ ТОПЛОТЕ – уређаји који искориштава топлоту из околине и претварају је у корисну топлоту за гријање просторија, хлађење просторија те загријавање санитарне воде
• ДОГРАДЊА – извођење грађевинских и других радова којима се изграђује нови простор уз, испод или над постојећим објектом (надзиђивање) и са њим чини грађевинску, функционалну или техничку цјелину

• ЕФЕКТ ДИМЊАКА – појава која узрокује струјање топлијег ваздуха према горе због разлике у температури унутрашње и вањске околине
• ЕФИКАСНОСТ КОЛЕКТОРА – дефинисана омјером корисне топлоте прикупљене колектором и интензитета упадног сунчевог зрачења на плоху колектора
• ЕКСПАНЗИЈСКА ПОСУДА – преузима повећање волумена радног медија у систему које настаје услијед загријавања ширењем истог
• ЕНЕРГЕТСКА БИЛАНСА ЗГРАДЕ – сви енергетски губици и добици зграде
• ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ – широки опсег дјелатности којима је крајњи циљ смањење потрошње свих врста енергије у посматраном објекту, што резултира смањењем емисије CО2 уз непромијењену топлотну, свјетлосну и другу удобност њених станара.
• ЕНЕРГЕТСКИ АУДИТ ИЛИ ПРЕГЛЕД – анализа топлотних карактеристика и енергетских система зграде с циљем утврђивања ефикасности и / или неефикасности потрошње енергије те доношења закључака и препорука за повећање енергетске ефикасности.
• ЕНЕРГЕТСКИ ПАСОШ – документ који прецизно описује енергетско стање и енергетски разред датог грађевинског објекта.
• ЕНЕРГЕТСКИ ЦЕРТИФИКАТ – документ којим се на прегледан начин приказају енергетска својства зграде (гријање, столарија, квалитета зидова, клима…) и који има прописани садржај и изглед, а издаје га лиценцирано правно или физичко лиц.
• ЕНЕРГЕТСКИ РАЗРЕД ЗГРАДЕ-представља индикатор енергетских својстава зграде. Енергетска својства стамбене зграде изражавају се преко годишње потребне топлoтне енергије за гријање за референтне климатске податке по јединици корисне површине зграде, док се за нестамбене зграде исказује помоћу релативне вриједности годишње потребне топлинске енергије за гријање.
• ЕНЕРГИЈА – способност тијела за обављање рада
• ЕНЕРГЕТСКА СВОЈСТВА ОБЈЕКТА – стварно потрошена или оцијењена количина енергије која задовољава различите потребе које су у вези са стандардизованим коришћењем објекта (што укључује грејање, припрему топле воде, хлађење, вентилацију и освјетљење)
• ЕНЕРГЕТСКА САНАЦИЈА ЗГРАДЕ – извођење грађевинских и других радова на постојећој згради, као и поправка или замјена уређаја, постројења, опреме и инсталација истог или мањег капацитета, а којима се не утиче на стабилност и сигурност објекта, не мењају конструктивни елементи, не утиче на безбедност сусједних објеката, саобраћаја, не утиче на заштиту од пожара и заштиту животне средине, али којима може да се мијења спољни изглед уз потребне сагласности, у циљу повећања енергетске ефикасности зграде

ЗГРАДА СА ВИШЕ ЕНЕРГЕТСКИХ ЗОНА -је зграда која има више посебних дијелова за које је, у складу са прописом којим се уређују енергетска својства зграда, потребно израдити посебне енергетске пасоше и то је зграда: која се састоји од делова који чине техничко – технолошке и/или функционалне целине, које имају различиту намјену, па сходно томе имају могућност одвојених система гријања и хлађења или се разликују по унутрашњој пројектној температури за више од 4К; у којој се на више од 10% нето површине зграде друге намjене одржава контролисана температура; чији дијелови зграде, који су техничко – технолошке и функционалне целине, имају различите термотехничке системе и/или битно различите режиме коришћења термотехничких система.

• ИНДИКАТОР ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИКАСНОСТИ ( енергетски број) – годишња потрошња енергије по корисној јединици гријне површине
• ИНФИЛТРАЦИЈА – доток вањског ваздуха у просторију кроз засторе на прозорима и вратима, а мањим дијелом кроз зидове, те кроз вањска врата при улажењу и излажењу из објекта
• ИНФРАЦРВЕНА ТЕРМОГРАФИЈА – бесконтактна и неразорна метода биљежења интензитета топлотног зрачења у инфрацрвеном подручју односно приказ расподјеле температуре на површини овојнице зграде.
• ИНСОЛАЦИЈА – количина енергије коју прима Земља са сунчевим зрацима
• ИНВЕРТЕРСКА РЕГУЛАЦИЈА – значи фреквенцијску регулацију броја окретаја компресора, чиме се остварује степенита регулација ефекта, а тиме у коначници и мања потрошња ел. енергије.
• ИСКАЗНИЦА ТОПЛОТЕ или ЕНЕРГЕТСКИ ЦЕРТИФИКАТпредставља податак на темељу којег је унапријед позната годишња потрошња топлоте за гријање одређеног објекта (кWх/м2год) и представља саставни дио пројектне документације објекта. Она садржи исказницу потребне топлоте за гријање као и изјаву извођача о изведеним радовима у складу са пројектом.
• ИЗГАРАЊЕ – егзотермно спајање двију твари, од којих је једна кицеоник, при повишеној температури

• КАЛОРИМЕТАР – уређај за одређивање количине топлоте која се ослобађа или троши током неке хемијске реакције, служи и за одређивање специфичне топлоте.
• КЛИМА – БОЈЛЕР – уређај који искориштава отпадну топлоту кондензатора за припрему ПТВ-а
• КЛИМАТИЗАЦИЈА – сложен процес који укључује кондиционирање, транспорт и убацивање ваздуха у климатизовани простор
• КОЕФИЦИЈЕНТ ТОПЛОТНЕ ПРОВОДЉИВОСТИ λ (W/мК) – количина топлоте која прође у јединици времена кроз слој материјала површине 1м2, дебљине 1м код разлике температуре од 1К. Вриједност коефицијента различита је за различите материјале, а зависи од густоће, величине и повезаности пора и стању влажности материјала.
• КОЕФИЦИЈЕНТ ПАРОПРОПУСНОСТИ μ (бездимензијски) – отпор дифузији водене паре.
• КОГЕНЕРАЦИЈА (CHP) – процес кориштења примарне енергије горива за производњу двије врсте корисне енергије од којих је једна топлoтнa а друга електрична
• КОНВЕКЦИЈА – процес у којем се топлoта преноси с једног флуида на други самим кретањем флуида, може бити природна и присилна
• КОРИСНА ЕНЕРГИЈА – енергија за задовољавање потреба крајњих корисника, на примјер то је топлота електричне гријне плоче на шпорету.

• ЛОКАЛНО ГРИЈАЊЕ – најстарији облик гријања гдје се извор топлоте налази у просторији коју гријемо (камини, пећи)
• „LОW-Е“– ознака за стакло смањене топлотне пропустљивости захваљујући метално-оксидном премазу на страни стакла према шупљини.

МЕХАНИЧКА ВЕНТИЛАЦИЈА – присилна измјена ваздуха у затвореном простору кроз вертикалне канале на механички погон помоћу вентилатора

• НЕОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ – су фосилна (угљен, нафта и природни плин) и нуклеарна горива (уран, плутонијум), чија су налазишта и залихе ограничене и подложне коначном исцрпљивању
• НЕПОСРЕДНА (КОНАЧНА) ЕНЕРГИЈА – енергија која долази до крајњег корисника, дакле до нашег дома
• НИСКОЕНЕРГЕТСКА КУЋА – грађевина са високоефикасним системима гријања, хлађења и вентилације и минималним губицима топлоте због повећаног нивоа топлотне изолације. Потрошња топлотне енергије је мања од 40 кWх/м2.
• НУКЛЕАРНА ЕЛЕКТРАНА – електрана која као извор енергије користи топлоту добијену у нуклеарном реактору помоћу фисије нуклеарног горива

• ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ – извори енергије који су сачувани у природи и обнављају се у потпуности или дјелимично; енергија водотока, вјетра, Сунчева енергија, биогорива, биомаса, биоплин, геотермална енергија, енергија морских мијена и морских валова
• ОДСИСНА ВЕНТИЛАЦИЈА – одсисавање ваздуха из просторије као нпр. купатило
• ОДРЖИВИ РАЗВОЈ – развој који задовољава потребе данашњице без угрожавања способности будућих генерација у задовољавању њихових потреба.
• ОДРЖИВА ГРАДЊА – један од значајнијих сегмената одрживог развоја, а укључује употребу грађевних материјала који нису штетни по околину, енергетску ефикасност зграда и управљање отпадом од градње и рушења грађевина. Одржива градња мора осигурати трајност, квалитет обликовања и конструкција уз финансијску, економску и еколошку прихватљивост.
• ОГРЕВНА ВРИЈЕДНОСТ ГОРИВА – представља количину енергије, топлоте, садржане у гориву
• ОГРЕВНО ТИЈЕЛО – уређај који (радијатор) топлоту добије од носиоца топлоте преноси на околину (радијатор)

• ПАСИВНА КУЋА – грађевина без активног система за загријавање конвенционалним изворима енергије и минималним губицима топлоте због високог нивоа топлотне изолације. Потрошња топлотне енергије је мања од 15 кWх/м2.
• ПЛАМЕНИК – уређај који хемијском реакцијом енергената ствара топлоту, користи се у котловима и може бити уљни или плински
• ПРИМАРНА ЕНЕРГИЈА – енергија садржана у носиоцу енергије – енергенту (нафта, плин, угљен, дрво)
• ПРИРОДНА ВЕНТИЛАЦИЈА – вентилација код које се ваздух измјењује због ефекта димњака и енергије вјетра тј. без употребе механичких и других сличних уређаја

• РЕКОНСТРУКЦИЈА – извођење грађевинских и других радова на постојећем објекту којима се: утиче на стабилност и сигурност објекта; мијењају конструктивни елементи или технолошки процес; мијења спољни изглед објекта; повећава број функционалних јединица; утиче на безбједност сусједних објеката, саобраћаја, заштите од пожара и животне средине; мијења режим вода; утиче на заштиту природног или непокретног културног добра и његове заштићене околине
• РЕКУПЕРАЦИЈА ТОПЛОТЕ – поновно искориштавање отпадне топлоте

• САНАЦИЈА – извођење грађевинских и других радова на постојећем објекту којима се врши поправка уређаја, постројења и опреме, односно замјена конструктивних елемената објекта, којима се не мијења спољни изглед, не утиче на безбједност сусједних објеката, саобраћаја и животне средине и не утиче на заштиту природног и непокретног културног добра, евидентиране непокретности добра које ужива претходну заштиту, његове заштићене околине, осим конзерваторских и рестаураторских радова
• СЕКУНДАРНА ЕНЕРГИЈА – енергија добијена енергетским претварањем (трансформацијом) из примарне енергије (на примјер, то је еклектична енергија добијена из угљена у термоелектрани, на прагу те електране)
• СНАГА P (W) – рад извршен у јединици времена
• СОЛАРНИ КОЛЕКТОР – уређај који прикупља сунчеву енергију за припрему ПТВ-а и/или гријање
• СПЕЦИФИЧНИ ТОПЛОТНИ КАПАЦИТЕТ c (кЈ/кгК) – представља количину топлоте Q која масу м од 1кг загрије за 1К.
• СПЛИТ СИСТЕМ – уређај за хлађење ваздуха који има одвојену вањску јединицу у којој су смјештени кондензатор и компресор од унутарашње јединице којој су смјештени испаривач и регулацијски вентил
• СТАКЛЕНИЧКИ ПЛИНОВИ – плинови који апсорбују инфрацрвене зраке, природни или синтетички, који углавном у атмосферу доспијевају емисијом плинова, а дјелимично настају у атмосфери хемијским реакцијама
• СТЕПЕН ДАН – збир броја дана гријања с температурном разликом између договорене средње унутрашње температуре ваздуха (најчешће 20°C, овисно о намјени простора ) и температуре вањског ваздуха при чему се у рачун узимају само они дани у години код којих је температура ваздуха нижа од 12°C (договор)
• СТЕПЕН ДЈЕЛОВАЊА – омјер корисно добијеног рада или снаге и утрошеног рада или снаге
• СВЈЕТЛО – медиј који омогућује визуелну перцепцију

• ТЕРМОСТАТСКИ ВЕНТИЛ – регулише температуру просторије на начин да управља протоком огревне воде
• ТЕРМОЕЛЕКТРАНА – електрична централа која енергију добија сагоријевањем горива
• ТОПЛОТНА УДОБНОСТ – стање свијести којим изражавамо задовољство топлотним стањем околине
• ТОПЛОТНО– ИЗОЛАЦИЈСКИ МАТЕРИЈАЛ – материјал са малим коефицијентом топлотне проводљивости.
• ТОПЛОТНИ ДОБИЦИ ПРОСТОРА – количина топлоте која улази у хлађени простор из вањских извора или се предаје простору од унутрашњих извора топлоте у посматраном временском интервалу
• ТОПЛОТНИ МОСТ – мање подручје у омотачу грејног дијела зграде кроз које је топлотни правац повећан ради промјене материјала, дебљине или геометрије грађевног дијела.
• ТОПЛОТНИ ТОК – представља пренесену количину топлоте у јединици времена
• ТРАНСМИСИЈСКИ ТОПЛОТНИ ГУБИЦИ – губици који настају због излаза топлоте кроз зидове, прозоре, врата и др.
• ТРАНСПИРАЦИЈА – процес излучивања воде у облику водене паре

• ФАКТОР ХЛАЂЕЊА – представља омјер оствареног расхладног ефекта на испаривачу и приведене снаге компресору
• ФАКТОР ОБЛИКА ЗГРАДЕ, ф0 = А/Ве (м-1), је количник површине, А (м2), и обима, Ве (м3), гријаног дијела зграде.
• ФОСИЛНА ГОРИВА – горива која садрже угљикохидрате, настала од остатака биљака и/или животиња. Тренутно су основни извор енергије на Земљи. Енергија из фосилних горива обично се ослобађа се изгарањем, и приликом тог изгарања такођер се ослобађају отровни и штетни плинови који утичу на околину као: угљен моноксид СО, угљен диоксид СО2, сумпорни диоксид SО2, SО3, NО3 итд.
• ФОТОНАПОНСКЕ ЋЕЛИЈЕ – полуводички елементи који директно претварају енергију Сунчевог зрачења у електричну енергију, а могу се користити као самостални или као додатни извор енергије.
• ФОТОСИНТЕЗА – процес у којем се свјетлосна енергија претвара у хемијску смјештену у органским молекулама

ХИДРОЕЛЕКТРАНА – електрична централа која помоћу водених турбина претвара потенцијалну енергију воде у кинетичку и механичку која се даље користи за покретање електричног генератора, односно производњу ел. енергије.