На основу Одлуке Народне скупштине Републике Српске о прихватању задужења Републике Српске према Свјетској банци – Међународној асоцијацији за развој по Пројекту „Енергетскаефикасносту Босни и Херцеговини“ (енгл. Bosnia Energy Efficiency Project – BEEP), број 01-649/14 од 29.04.2014. године и измјени Одлуке о прихватању задужења Републике Српске према Свјетској банци – Међународној асоцијацији за развој по Пројекту „Енергетскаефикасносту Босни и Херцеговини“ број 02-1-021-217/15 од 18.02.2015. године, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске је задужено за реализацију Пројекта BEEP у Републици Српској.

Планирани почетак реализације Пројекта је био септембар 2014. године, међутим, због кашњења у поступку ратификације Споразума и усвајања истог од свих надлежних институција у Босни и Херцеговини,  Пројекат је постао оперативан тек 27.05.2015. године, када је и званично почела његова реализација, а предвиђени датум завршетка Пројекта је 31.12.2019. године.

Вриједност Пројектa „Енергетскаефикасност у Босни и Херцеговини“ износи 32 милиона USD, а средства за финансирање пројекта су расподијељена између Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине у односу 40:60%, путем супсидијарних споразума. Кредитно задужење Републике Српске према Свјетској банци – Међународној асоцијацији за развој (IDA) је у износу од 12.800.000 USD, што је 40% укупног износа кредита за Босну и Херцеговину.

Циљ Пројекта је да се покажу предности побољшања енергетске ефикасности у зградама јавног сектора и пружи подршка за израду прилагодљивих модела финансирања енергетске ефикасности.

Одлуком Владе Републике Српске 04/1-012-2-1954/13 од 12.09.2013. године („Службени гласник Републике Српске“, број 82/13 и 104/14) основан је Управљачки одбор Пројекта „Енергетска ефикасност у Босни и Херцеговини“ и Одлуком Владе Републике Српске број 04/1-012-2-1953/13 од 12. 09. 2013. године формирана је Јединица за припрему и имплементацију Пројекта („Службенигласник Републике Српске“ број, 82/13 и 15/2015).

Чланови Управљачког одбора Пројекта „Енергетска ефикасност у Босни и Херцеговини“ су министри Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију (предсједник), Министарства енергетике и рударства, Министарства финансија, Министарства здравља и социјалне заштите и Министарства просвјете и културе (чланови) или друга именована лица која су министри горе наведених министартсава овластили да их мијењају у раду Управљачког одбора.

Надлежности Управљачког одбора у вези са реализацијом Пројекта су:

  • утврђивање критеријума за избор објеката који ће бити укључени у Пројекат;
  • одобравање листе објеката који ће бити укључени у Пројекат;
  • одобравање годишњег извјештаја о реализацији Пројекта;
  • праћење и оцјена успјешности реализације Пројекта.

Избор објеката на којима се вршила реконструкција у оквиру Пројекта вршен је у неколико фаза: кандидовање приоритетних објеката од стране града/општине или надлежног министарства, прикупљање техничких података о објектима кроз дефинисане формуларе; спровођење прелиминарних енергетских прегледа за групу објеката; коначни избор објеката од стране Управљачког одбора Пројекта. Критеријуми који су кориштени приликом избора објеката су: висина уштеде, врста горива које се користи за гријање, односно смањење емисије штетних гасова, број корисника, регионална распрострањеност и сл.

Општине/градови и надлежна министарстава на почетку Пројекта су кандидовали преко 350 објеката, а током имплементације број захтјева се константно повећавао. На основу техничких података о објектима изабрано је 79 објеката на којима су извршени прелиминарни енергетски прегледи којима су дефинисане очекиване уштеде након спровођења мјера енергетске ефикасности и једноставни рок поврата инвестиције.

Прије почетка реализације мјера унапређења енергетске ефикасности на објектима који су предвиђени за енергетску реконструкцију одлукама Управљачког одбора сачињени су меморандуми о регулисању односа у вези са унапређењем енергетске ефикасности којима се дефинишу сви битни елементи у вези са реализацијомактивности. Поред Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију, потписници меморандума су и представници надлежних министарстава, представници градова/општина и представници крајњих корисника (директори школа, болница и сл.).

Кроз пројекат се побољшала енергетска ефикасност у зградама Републике Српске, што је довело до смањења потрошње енергије, смањења текућих енергетских трошкова, као и до унапређења нивоа комфора у просторијама (смањење буке, оптимизације освјетљења, достизања идеалне температуре и сл.).

Пројекат се састоји од три компоненте:

  • Инвестиције у енергетску ефикасност јавних објеката;
  • Подршка за израду прилагодљивих механизама финансирања и изградњу капацитета;
  • Управљање пројектом.

Компонента 1: Инвестиције у енергетскуе фикасност јавних објеката

Финансирано је спровођење мјера за унапређење енергетске ефикасности углавном на објектима из области здравства и просвјете (школе, болнице, домови здравља и сл.). Мјере енергетске ефикасности подразумијевају реконструкцију објеката у погледу изолације зидова, замјене столарије и браварије, изолације крова, измјене на систему гријања, освјетљења и сл. У оквиру ове компоненте финансиране су консултантске услуге у вези са спровођењем мјера унапређења енергетске ефикасности као што су: израда детаљног енергетског прегледа и пројектне документације, вршење надзора, вршење мониторинга потрошње енергије прије и послије инвестиције и сл.

Компонента 2: Подршка за израду прилагодљивих механизама финансирања и изградњу

Финансирана је израда одрживих модела финансирања енергетске ефикасности у јавном сектору, јачање капацитета за имплементацију и помоћ на изградњи свијести јавности о енергетској ефикасности.

Компонента 3: Управљање пројектом

Финансирани су трошкови управљања Пројектом који обухватају ангажовање стручних лица, оперативне трошкове, обуке и набавку опреме.

РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОЈЕКТА

У току реализације Пројекта од маја 2015. до децембра 2018. године спроводе се активности у оквиру све три компоненте. Преглед утрошених средстава по компонентама је дат у сљедећој табели:

Ред бр.Пројектна компонента Уговорено са ПДВ-ом(КМ) Исплаћено са ПДВ-ом (КМ) % Неуговорено са ПДВ-ом (КМ)
1Компонента 1 21,226,997 20,978,936 98,8% 0
2Компонента 2 853,531 853,531 100% 211,998
3Компонента 3 1,057,607 990,014 93,6% 110,987
УКУПНО 23,138,749 22,822,481 97,3% 322,986

У току 2016., 2017., 2018. и 2019. године спроведене су тендерске процедуре за избор извођача радова у складу са Смјерницама Свјетске банке за 27 комплекса јавне намјене односно 32 објеката.

У складу са горе поменутим зградама, можемо их подијелити у 4 категорије. Графикони приказују финансијски однос између категорија у односу на потпуно пројектовано улагање за радове у погледу уговорених и завршених радова

Укупна реализована средства по годинама од стране Министарства за просторно уређење грађевинарства и екологије Републике Српске:

Укупна реализација за радове годишње у КМ са ПДВ-ом

Сектор2016201720182019
Образовање2,777,054.877,087,715.301,453,589.7848502.29
Здравство6,167,202.13
Друго160,398.4477,203.4295,652.07
Тотал2,937,453.31 13,332,120.851,453,589.78144,154.36

У складу са Меморандумом о разумијевању између Развојног програма Уједињених нација (UNDP) и Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске који је закључен 29. 10. 2015. године., предвиђена је сарадња између Пројекта „Енергетска ефикасност у БиХ“, који имплементира Министарство и Пројекта “Зелени економски развој” (GED) који имплементира UNDP. Циљ сарадње је заједничко провођења мјера енергетске ефикасности у зградама јавног сектора у Републици Српској, а детаљи сарадње су дефинисани кроз посебна писма за поједине објекте.

До јануара 2019. године UNDP је извршио кофинансирање на укупно 13 објеката у укупном износу од 2.333.115,03 КМ са урачунатим ПДВ-ом, док је у току 2019 планирана даља сарадња на имплементацији мјера повећања енергетске ефикасности.

Фонд за заштиту животне средине и енергетску ефикасност Републике Српске извршио је кофинансирање у износи од 50.000 КМ и општина Модрича у износу од 30.000 КМ у сврху имплементације Пилот пројекта прикупљања уштеда, који се имплеметира на објекту ПУ „Наша радост“ у Модричи.

Фонд за заштиту животне средине и енергетску ефикасност Републике Српске извршио је кофинансирање у износи од 163.000КМ за израду пројектне документације за реконструкцију јавних објеката.

ОСТВАРЕНЕ УШТЕДЕ

Енергетске уштеде у просјеку износе око 60%, а засноване су на разлици у потребној енергији објекта прије и послије имплементације енергетски ефикасних мјера у складу са детаљним енергетским прегледом. Просјечна температура prije износила је између 15⁰C и 17⁰C степени, док просјечна температура послије износи  20⁰-23⁰C.

Министарство је уз подршку UNDP-a, GIZ-a, USAID-a и Фонда за заштиту животне средине и енергетску ефикасност организовало три регионалне Конференције о енергетској ефикасности на којим су се окупили сви надлежни министри из Босне и Херцеговине, Србије и Хрватске као и око 250 стручњака из ове области, у оквиру којих су одржане и обуке о увођењу енергетског менаџмента на нивоу општина.

ИНДИКАТОРИ ОСТВАРЕНИХ РАЗВОЈНИХ ЦИЉЕВА ПРОЈЕКТА

Пројектом је предвиђено праћење остварених резултата пројекта на основу 10 индикатора, чија се измјена може вршити након прве године реализације пројекта.

Индикатори остварених развојних циљева Пројекта су: дугорочне уштеде енергије, пилот-под пројекат алтернативног модела уговарања или финансирања, достављање приједлога о прилагодљивом механизму финансирања енергетске, ефикасности Влади Републике Српске, дугорочне уштеде енергената, дугорочно смањење емисије гасова стакленичке баште, повећање задовољства крајњих корисника, број зграда које су сертифковане у складу са ЕУ регулативом, број општинских енергетских менаџера који су прошли обуку уз рад, број под-пројеката код којих је извршена примопредаја грађевинских радова, број директних корисника, број корисника женског пола.